Otadžbina

92

рејигиозно питање

толицизам је дакле био врло ослабио; далматинске цркве поруше се ; час беше повољан да процвета нова јерес између две хришћанске вероисповести: у то време појавило се^богумилство, које се звало час секта патаренска, а час секта катаренска. Развиће богумилства врло је озбиљно помутило национални живот Босне. Богумилство је била нека врста маникејске јереси, која се прнлагодила чудноватом темпераменту словенских народа. Манес, тако звани осш-гвач маникеизма, смешао је, као што се зна, стару веру индо-персиску с хришћанским мистицизмом. Његова је наука нека врста философскс и песничке басне, којој је полазна тачка вечна борба између добрих и злих елемената, престављених у роду човечијем телесним обликом. Она се не обраћа разуму, души, срцу, него машти. То је био узрок њеној пропасти; али с друге стране. тиме је она и могла дуго владати ватреним и мало култивисаним духовима. Богумили су, као и Манес, иризнавали првобптно биће начела зла, које је доцније подељено на два начела, начело добра и начело зла. Бог је имао два спна: Сатану и Исуса. Први је био госиодар небесног царства, и Бог му је дао врлину створптељку; али га понос учини грешним; он ноквари више небесних духова. и побуни се против свога оца. Прогнан с неба, Сатана створн себп гвоздени свет, свет наш; он створи једнога човека, Адама, кога је хтео задахнути својим злим духом; али зли дух не уђе у Адама, већ уђе у змију. Дакле од Богаје, а не од Сатане, дух који је у нама. Рођење Еве би као и рођење Адамово ; с њом је Сатана створио Кајпна. Свет је најпре био предат злу, док Бог није послао на земљу свога другог снна, Исуса. Сатана од своје стране посла на земљу Јована Крститеља, хотећи да спречи крштењем воде крштење Исусово, које се вршило полагањем руку. Исус иобеди Сатану; али људи имају још да се чувају његове освете. Овај богумилски Сатана идентичан је Црном Богу старих Словена , кога су они са страхом обожа-