Otadžbina

94

РЕЛИГПОЗНО ПИТАЊЕ

нике. Али богумилству није било суђено да пропадне. Источна црква, остављена без централне власти и јаке дисциплине, која је западну цркву чинила тако моћном и тако јаком у чувању догме, беше илодно земљиште за све врсте јереси. Спекулативан дух, који карактеризује оце источне цркве, укус мистичног разматрања, који непрестано влада на истоку, стварао је од сваког калуђера обновиоца вере. Јерес се јако распростирала. Пошто је изгнан, Јеремија побеже у Дукљу, и у току XI века налазимо у варошима на обали Далмације многобројне присталице љегове науке. Тим путем дошли су у Босну први богумили. Док су се католици лагано борили за живот, та се секта неочекивано раширила. пошто се одмах прилагодила ноимању словенског света. Не само да је била омиљена црквеним сударима и стицајем политичких околности . него је била не мање омиљена културним стањем, на коме беху тада Бошњаци, који, неспособни да се лако придруже источном и западном хришћанству. и нехотице се приклонише Фабулозној и Фантастичној вери. пуној добрих и злих духова, вери богумила, вери врло простој, врло мало компликованој, но која је при свем том давала машти толико полета. Тако исто су се богумили мирно ширили но Босни читава два века, док су њихови једноверци, италијански и бугарски патарени, били јако гоњени. Ни народ. ни његове старешине нису водили рачуна, што је нова наука јерес, као што то сведочи признање бана Кулина у Риму 1199, који је, позван пред папску столицу, изјавио , да није знао које је била права религија, католичка или патаренска. Важно је. што је богумилство нарочито продрло код народа чисте расе, међу босанским планинцима, код становника неретванске долине, који су дуго остали јеретици, код становника Албаније, који су још јаче разумели својство добра и зла, него босански богумили, и образовали нарочиту секту АЊаиепвез; у Италији, дуж Алпа, код народа романских и Келта; у јужној Францу-