Otadžbina

У БОСПИ И У ХЕРЦЕГОЕШНИ

95

ској код Провансалаца. Али нигде није задобило толико важности, колико у Босни, где се номешало с народном ствари, под заштитом босанских банова. који беху при ■ морани да се ослањају на њ, да би се иротивили Угарској. Угарска је савлађивала богумилство у име папства. Кулин и његови наследницп подржавали су га више мање тајно. Није ни мало чудновато , што усиљавања свеге столице и угарске династије из дома Алжујског нису усиели да га искорене. Пре би се ваљало чудити, што његова победа није била деФннитивна, пошто су и црква источна и црква католичка. без јединства и без организације, могле врло слабо да му се противе. Међу тим католичка је црква енергично издржавала борбу. У њено име борили су се најпре доминиканци, за тим францишканци. Чланови овог последњег реда, који је 1208 године основао свети Франсоа д' Асиз, добише брзо велику важност у Босни; несебичност и сиромаштво које су они исповедали, ириродно их је популариоало. Папе су брзо увиделе, какву им снагу даје примена ових врлина, и већ Вићентије III означио их је за прве браниоце католицизма на истоку. Већина Францишканаца била је из нижих сталежа; идеја народности беше им непозната; студије беху са свим практичне; свуда где су ишли, они су учили језик дотичне земље, а нарочито у првом веку свога постанка; они су дали доказа о таквој дисциплини, о таквом поштовању својих правила, да су у пределима , где се ширило њихово апостолство, лако постали предмет општег поштовања и обожавања. Овоме реду треба благодарити, што је остао и даље католичке вере један део босанског становништва, кога је врло раздражио укус за богаством и страст за силом, што је било својствено латинскоме свештенству. Не зна се поуздано, које су се године Францишканци утврдилн у Босни; али је извесно, да су у њој били већ око половине XIII века. 1326, добили су они управу инквизиције на место доминиканаца. Они су дошли у њу у доба, када је