Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА 101

рђава жена, али ја сам то, што сам и била, што сам вам и онда казалц, и дошла сам да вам опет кажем, да ја но могу ништа изменити! — Ја вас то нисам питао — рече он на једанпут одлучно, погледавши је с мрзошћу право у очи. — Иод утиском срџбе, он опет озлада свима својим способностима. — Али, као што сам вам онда казао, и као што сам вам писао — поче он да говори оштрим, танким гласом — тако вам и сад понављам , да ја не морам то знати. Ја то игн )рујем. Ннсу све жене тако љубазне, да тако иријатна извешћа саопштавају својим мужевима. Он нарочито удари гласом на реч <( пријатна". — И ја ћу то дотле игноровати, докле свет за то не сазна, док моје име не буде јавно осрамоћено. И по томе, ја вам само обраћам пажњу на једно: Ваши одношаји морају бити они исти, какви су и пре би.ш, и само у случају, ако бисте ви почели да комаромитујете себе, ја ћу морати да предузмем мере да оградим своју част ! — Али наши одношаји не могу више бити такви, какви су пре били — покорним гласом проговори Ана, погледавши га уплашено. Када је она опет видела његове мирне покрете, када је поново чула његов оштри, детињски, подсмешљиви глас, одвратност према њему одмах уништи сажаљење, које беше осетила, и сада је хтела по шго по то да изведе на чисто свој положај — Ја не могу више бити ваша жена, када сам.... заусти она да рече. Он се насмеја злим и хладним смехом. — Мора бити, да вам је начин живота, који сте изабрали, већ ослабио и МЈћ појимања. Ја толико поштујем или презирем и једно и друго.... ја поштујем вашу прошлост , а презирем вашу садашњост.. . да сам врло далеко од оне интерпретације, коју сте ви дали мојимречима. Ана дубоко уздахну и спусти главу.