Otadžbina

Ј 02

АНА КАРЕЊИНА

— У осталом, ја но разумем — наставп он, долазећи све внше у ватру — како ви, који имате толико нозависности, да своме мужу кажете како сте му невериа, налазите, да је ружно да испуните своје обвезе као жева према мужу ! — Алексије Алсксандровићу! Шта иштетеви одмене? —- Захтевам, да никада у мојој кући не сретнем тога човека, захтевам, да се ви тако владате, да нн свег, нп слуге не могу да вас окриве.... да га нс виђате. Менп се чнни, да то нпје много. И за то ћете се користити правима поштене жене, но вршећи њених обвеза. То је све, шхо имам да вам кажем. А сад ја морам да идем. Нећу ручати код куће. — Он уста и пође вратима Ана устаде такође. Он јој се ћутећи поклони и пропусти је. 24 Она ноћ, што ју је Љовин провео на сену. није ирошла без користи за њега. Онај домазлук, који је он дотле водио, постаде му досадан, без икаквог даљег интерееа. И ако је била ванредно добра година, опет нпкада није имао толико недаћа и толико непријател>скнх одношаја са сељацнма, као баш ове године. Сада му беше појамво, од куда те недаће п та непрпјатељства. Уживање, које је он осећао у самоме раду, зближење између њега и осталих раднпка, које је настало услод заједничког рада^ оно осећање завпсти, које је он осетио према њима због њиховог живота, његова жеља да и сам почне живети њиховим животом, која жеља те ноћи не беше само машта, већ одлучна намера, о којој је размпшљао до ситннца, све је то тако променило његов поглед на домазлук, какав се у њега водно, да више никако није могао наћи у њему пређашњег интересовања, и ннје могао да но види свој неиријатни одношај према раднпцима, којн беше осиова целоме послу. Чопори облагорођенпх крава, таквих као што беше Пава, толика плодна земља, толика