Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

103

поља, толики пољопривредни алат, све то беше лепо и красно, кад би он све могао сам да уради, или бар са друговима, који би имали осећања према њему. Али, благодарећи књизи о пољској привреди, на којој је радио, и у којој је радник имао бити главни елеменат домазлука, он је сад јасно видео, да привреда. коју он води на своме имању, није ништа друго до силна и упорна борба између њега и његових радника, борба, у којој с његове стране беше ненрекидно наирезање, да се све ради на бољи начин, а на другој страни беше — природан ток ствари. И у тој борби он јевидео, да при највећем напрезању свију сила с његове стране, а без икаквог напрезања или намере са радничке стране , само се забадава сатирала дивна земља и стока, само се упропашћиваху најбоље пољопоивредне справе. И што је главно , није само узаман пропадала толика његова енергија, него и сам циљ беше недостојан толике енергије. Јер, управо у чему се састојала та борба? Он је морао да чува сваку пару, јер да није на то пазио. у брзо не би имао чиме да плаћа раднике, а они су опет гледали само"на то, да раде полако и пријатно, то јест онако, како су навикли У његовом је интересу било, да сваки радник уради колико је год могућно више, и да при томе пазе да не ломе и не кваре справе и алатке, и да мисле кад раде шта и како раде; а радницима је опет било главно, да раде полако са честим одморима, и што је главно, без икакве бриге и размишљања. Овога лета Љовин је то видео на сваком кораку. Он на нр. пошље раднике да покосе оне десетине детелине, која је рђава, јер је помешана са травом и коровом, иа да то буде сено, а оне добре десетине да се чувају за семе. Радници му покосе баш најбоље десетине, правдајући се тиме, да је тако наредио надзорник, и тиме, да ће то бити славно сено ; али он је врло добро знао, да су они покосили добре десетине с тога, што је њих лакше било косити. Он пошље нарочиге справе за превртање сена, они му их сломију одмах из почетка. Мрзи