Otadžbina

104

АНА КАРЕЊПНА

сељака да седм у врх те справе и да му она млата око ушију. А њега теше: «Не брините се ништа. Жене ће већ растрести сено боље но икаква справа". Најбољи плугови, па опет изађе да не ваљају. Мрзи сељака да подиже и спушта ралицу према терену, него тера силом, мучи стоку и квари земљу, а њему говори ич нека се он не брине. Коње пусте у пшеницу зато , што ниједан сељак неће да чува ноћну стражу. Бадава их је он одређивао редом да стражаре. Вањка је ваздан радио па заспи као заклан, а кад га узме на одговор, он иризнаје кривицу и вели: «штаћеш». Три најбоља телета заборавили да напоје, па пустили у детелину, те се преједоше и пропадоше. Никако нису хтели да верују, да је многа детелина крива, него су га тешили тиме, како је у комшије једанпут за три дана угинуло сто и дванаест грла. II све то радило се тако, не што би ико од њих желео зла Љовину или његовом домлзлуку; на против, он је знао, да га сви воле, што је тако прост господин (а то је највећа похвала) — него се радило тако, што је тако лакше и безбрижније. Његови интереси беху њима не само туђи и непојамни, но беху Фатално супротни њиховим интересима, па чак и оправданима. Љовин је одавно осећао незадовољство са својом привредом, али он се грчевито држао ње, јер иначе му не остајаше ништа друго. Али сад већ није могао више себе обмањивати. Његово главно занимање беше му постало одвратно. Осим тога, сада на тридесет врста од њега живи Ката НГчербацкова, коју би он желео да види, а не може. Када је био код Дарје Александровне Облонске, она га је звала да опет дође, наравно. да опет запроси њену сестру, за коју му је наговестила, да га овога пута неће одбити. Сам Љовин, када је угледао Кату Шчербацкову, осетио је, да он њу још неггрестано воле, али он сад не може ићи Облонскима, кад зна, да је и она код њих. То, што је он њу просио и што га је она одбила, чиЕБаше међу њима провалу, преко које се није могло прећи.