Otadžbina

КН.ИЖЕВНОСТ

је могуће доградити и испоправљати кров над главом и спољне зидове, па онда улепшавати нашу кућу изнутра. Ја скидам капу пред радницима и мислиоцима, као што је Р. Стојаковић. Јер се карактер и величина једног човека, нарочито једног јавног радника и научника, не састоје у слепој тврдоглавости за оним. што се једном усвоји, већ у потпуном појимању интереса своје средине и у непрекидној готовости, да тој средини служи свима ■својим подобностима и саобразно потребама, које се код ње могу врло лако мењати, па да њој, кад то устреба, жртву^е своје личне погледе. Ево вам за то најпростијег примера код нас. Сви свесни грађани и радници у нашој отаџбини тежили су до јуче за променом Устава; сви су у дубини душе били жељни реФОрама, и то како социјалисте и радикали, тако и напредњаци и либерали. Данас је та промена у главном извршена, и то уз наше опште и заједничко суделовање. Сви обзири и сви интереси иалажу нам данас, да се на овој основи, која је новим Уставом створена, зауставимо, па да покушамо, те да на њој најозбиљније и најенергичније порадимо на '*) Ево како сам Р. Стојаковић на стр. 161. своје књиге говора о тоие. ,.Потпуно разумем — јер и сам осеЛам — веди он, колико мучно и тешко мора 'бити ономе, који симпатише социјалистичким идејала, да својим радом припочаже, да се домаћа ипдустрија и остала производња подиже и снажи на капи[алистичкој основи. Али једино на тај начин можемо постати економски само■стални према западу. А економска је самосталност основица за све друго: за самосталну народну књижевност и учевност, за развитак науке, за напредак ирисвете народне, залолитичку независпост. А ми треба наирвом месту дабудемо Сј 611:1. Ова нас је земља одхранила и одгајила, пој треба да вратимо дуг, којим нас је заду.жнла. А вратићемо дуг тако, ако порадимо, да се оснажи и дачгостане самостална. И ако је радч тога аотребно да на арактици одбацимо социјализа.ч, дужпи смо и то да учинимо «. Правдајући социјатзам ва западу, он даље (стр. 162) наставл.а: ,Али ја сам Србин, и дужност ми је, да радим онако, каао то интереси Србије и Српства заповедају. Ја сам грађанин једне зелље, чијем национално-политичком опстанку прети навала страног капитала . Да се тој иакали стане па иут, једини је могући, једани практички остварљив начин: осн&жење српске самосталне производње, оснажење срнског капитализма, који ће дати средстава и за развитак осталих огранака културе. Да се све то и — постигве, то мора бити задатак сваког паметног Србина". И ово је све изречеео у »критици једне заблуде«, у којој се па неколико страна кратко, алн ,'Р-а! ложно жрцтикује сраски соцајализам.