Otadžbina

120

1.ЊНЖЕВНОСТ

бољитку Србије и Српства. Сви грађани српски били су до јуче — нек ми се допусти мало јачи израз — револуционари; сви они данас треба да постану консерватори; сви ми треба с новим Уставом у руци, чувајући га као наше „В^руго" до носледње ижице, да се свима силама упнемо, да радимо на нашем општем добру. Ми овим нећемо да искажемо никакву нову мудрост. Ми држимо, да ће се свн наши читаоци сложнтн с нама да је овако и да овако треба да буде. А кад ми ово инак истичрмо, мп то чинпмо с тога, што су и ум људскп и његове тежње, и сав интелектуални и социјални рад. подчињени вишим механичним законима, и што опи дејствују непрестано на велику већину друштва, докле год се ова не освестн, и докле се њој не улије толико моралне јачине п убеђења, да им се одупре. Ако се свп делови нашег грађанства и све наше политичке странке не увере на прпмер, да је наш данашњи устав чврста п сигурна иодлога за наш нанредак и за наше успешно даље развпјање, онда ће они по законима инерције ићп даље, губити време у лутању за новим непознатим, и тако — У низу чланака, које је г. др. Драгиша С^анојевић оштамнао из »Новог Диста' 5 у заоебној књизи иод насловом » Глухо доба у радикалној странци« (Београд, штампарија Петра К. Танасковића. 1891. 8° 119.) овај сгари социјалиста пребацује Стојаковићу његово и нануштање социјализма и критиковањс »једне заблуде«. Али и он сам узвикује радикалној странни, за аоју и сам вели, да је у њој »оличен парод српски (зар у Србији има још каквих народа?) у Србији«, дакле другим речима: пароду сриском.... »тај и такав рат тек што није букнЈО; тај и такав рат затиче Срнство туђинском грубом силом раскомадано, а Србију срнском неслогом поцепану. Враћо, дочекајмо тај рат у војничкој приправности, дочекајмо га спремни и оружани, и оружајмо, часа не губимо, душе наше иатриотизмом, срца наша слогом и храброш&у, мишице паше гвожђем и челиком! Зарад среће и спаса мале и велике отаџбине наше Србије и Српства, отворимо душе наше слози, братству иљубави! и (стр. 118.) Писац ову несму иродужагада певкдаље само радикалној странци. Ми бисмо желели, да она обЈхваги све што мисли у Србији. У уставној земљи партије су нужносг. Али има интереса који су земаљски, који су народни, и ти интереси, треба да буду подједнако свети не само за чланове појединих партија. но и за све нартије, за целу земљу, за цео један народ. — Нека г. др. Станојевић нродужи мисао жицом којом је ношао, и он онда неће моћи осуђивати онако строго Сгојаковића за »критику једне заблуде*, и то тим мање, што је и он сам својим рођепим делима критикује. Треба бити праведап. Зашто не дозволиги да други чине нисаном речју оно, што ми чинимо сопственим делима наши.м >