Otadžbina

КПЛ1Н ЕВ1Т0СТ

123

1. До данас наука још никако није на чисто с тиме. каквим је животом: да ли задружним односно племенским или инокосним, живео преисториски човек. Ако би се питање могло решавати на претпоставкама, онда би ове ишле против пишчевог тврђења (стр. 7), да је тај живот био инокосан. Познато је, да и сами мајмунп не живе инокосним животом. 5. Исто је тако омашка тврдити, да је „најпотпунија једнакост поглавита карактеристика првобитног друштва" (9.) Ту је погрешку унео, као што се зна, у друштвене науке нарочито Ж. Ж. Русо с опредељеном политичком тснденцијом, која се у своје време дала правдати и објашњавати. Социјалистичка је школа узела ово тврђоње као аргуменат, да што лакше доведе потпуну једнакост у друштву својих идеала. И њој се тај аргуменат и то тврђење могу дозволити или још боље опростити, докле их она употребљује као страначко (партиско) оруђе; чим се они почну подизати на степен научне максиме, критика мора против тога устати. У првобитном друштву није владала потпуна једнакост, нити је могла владати. Потпуна или бар приближиа једнакост обележје је внше културе, дугог друштвеног и државног живота; на првобитном ступњу развића „јачи тлачи" и то без икаквог завијања. То је у осталом и природан закон. Ми се с њиме сретамо и у целом животињском свету. Ми о т<>ме немамо доказа, рећи ће нам се. Ми их немамо непосредних с тога, што у то доба није било никакве могућности, да нам се бар у којој Форми оставе обележја првобитног друштва. Али ми за то имамо посредних доказа. Поред критичног и логичног суђења нама као посредни доказ о живљењу првобитног друштва могу потпуно сигурно послужити племена, која још и данас живе са свим првобитним животом, и чији нам је начин живљења нотпуно познат. Ни код једног од тих племена ми се не срећсмо с идеалном _једнакошћу, о којој је у својој моћној Фантазији сневао Русо, и коју су тако радо и с толиком