Otadžbina

126

КШИЖЕВНОСТ

аусгро-угарским.. ." Питајући се: Шга да се ради и има ли иомоћи где год ? писац прелази на «услов за опстанак Српства". За то је пре свега потребан један јак центар, око кога би се доцније искупили сви делови Српства. Како је најприродније, да тај центар буде ова наша ужа домовина, краљевина Србпја, то је за њзну јачину и снагу ипо пншчевом мишљењу нретходни услов, «дапреко Старе Србије и Скадра добије излаз на јадранско море, те да ступи у свезу са целим светом, а да не буде везана једино за Аустро-Угарску.... Пошто се то изврши, Србија ће моћи и економски да се унапреди, — да разграна и усаврши пољонривреду, и да подиже и развија домаћу индустрију. И тек овако материјално, и у опште културно оснажена, моћн ће Србија мало по мало да прикупи око себе и остале делове Српства". „Покољењу, што данас живи, узвикује с разлогом нисац (стр. 136) пало је у део, или да створи снажну Србију, или да упропасти целокупну будућност свог народа!" — Шта и како радимо ми на том стварању ? За последње и не греба ббг зна колико и каквог рада. Из «Србије у 19. веку", у којој се нема шта нарочито приметити, писац прелази на питање: «Како даиас стојимо" ? Тражећи узрока нашим недаћама, он их налази и у материјалној оскудици односно у мршавом материјалном стању појединаца, па насгавља са свим оправдано. «Најлепше би било, да цео народ буде богат. Али ако се то не може, онда бар створите један сталеж имућан и снажан, и тек ће тада политичка слобода стајати на сигурним ногама, јер ће имати свога сгалног ( и сигурног, додајемо миЈ бранпоца. Овако пак, као код нас штс^ је, све политичке слободе, данас извојеване, сутра могу бити изигране. И у колико је ова економска невоља већа, у толико се и ова политичка корупција јаче развија" (стр. 144). — Читалац ће можда приметити. да је то мисао, која је у мозговима свију нас, која је тако рећи у ваздуху, који нас окружује, и који удисујемо И то је истина. Али зашто се онда нико не