Otadžbina

128

КЉИЖЕ1Ш0СТ

имате воље и одлучностн, ако сте нрожманм светињом вашег високог позива. онда ћете ви учинити много. ви ћете створити карактере, а у добро упућеним карактерпма је спас Србије и Српства — ви ћете онда с правом моћи тврдити, да сте и ово двоје ви спасли. Има једно велико зло. од кога дапас иатимо спмо ми; за које не зна ни један други народ, а за које смо и ми почели сазнавати тек од намесничког устава на овамо. То је зло ; неред и изопаченост у нашем свештенству. Овде није место, да ми улазимо дубље и детаљније у ово питање . које се нашем писцу са свим измакло. Ми ћемо то учинити згодном приликом у нарочитом члапку. Али не можемо пропусгити да напоменемо. да ка овогодињњем а свештеничком зборц" у Нрагујевцу иије било ни једног свештеника. Тамо је било либерала , напредњака и радикала. Сви су присутни били у ова три табора, а чим се то учинило, онда су они престали бити свештеници. Јер, свештенички задатак нити је био нити може бити цепање у логоре већ напротив: љубав и слога. Где се свештеник преда цео политици, као што је то на жалост код нас, ту он више не вреди ни Богу, ни људма. јер он ту више не може вршити савесно своју дужност ни према својим парохијанима, ни према својој отаџбини. Погледајте раздор. који се из дана у дан води и све већма и већма заоштрује у самој штамни међу свештеиицима разних праваца и политичких погледа. Требало би да из гроба устану, бар за један минут. св. Сава, Хаџи-Ђера н Хаџи-Рувим . те да виде како данас њихови последницн врше свету и пуну части дужност душевних. верских и народносних пастира и вођа. Тешко да би се и један међу данашњим свештеницима могао наћи , кога би онн моглн признати за свог следбеника за сриског свештеника а да не ризикују, да им се кости у гробовима не преврну. Нису ли свештеници међу тим најпозванијп , не доводи ли њих сам њихов позив најбоље у положај и могућност, да дејствују на него-