Otadžbina

130

КЊИЖЕВНОСТ

Србије.... У исго време, ове две српске државе утврдиле би међусобни савез, и то на првом месту савез царински,..." То је, по писцу, једини пут, да се створе услови за економски и културно независну и снажну Србију. Како да се то постигне ? «3а остварење свега тога, данас треба најввћу иажњу да обратимо војсци и њеној сареми. Не велимо, да не треба, колико се може, радити и на поправци економног стања, и на бољем уређењу школа, које треба да нам дају не само чиновнике, већ и способне раднике, проинвођаче, а исто тако и на бољем уређењу и других огранака државне и општинске организације. Да, треба и данас, и увек на свему томе, радити, колико се год може више да уради. Али од свега тога за данас нам мора бити најважније: војска и њена сарема. Све економс-ке и просветне реФорме ... узалуд ће нам бити, ако Аустрија уђе у Стару Србију. То непрестано имајмо на уму: и кад смо будни и кад спавамо" (146 — 148). Исписујемо још и следећих неколико редова (стр. 154;, које нарочито нрепоручујемо пажњи наших читалаца. «Потпомогнимо свом снагом, вели пнсац, оне управљаче државне, који се лате остваривања овог задатка, па ма то и не били „наши" људи, ма којој иолитичкој партији они припаДали. Ако задатак. који данас Србији предстоји. извршимо онако, како је за нашу народну будућност корисно, историја (то) неће забележити као заслугу само оних људи. који су се у том тренутку десили на влади, већ ће слава за то припасти свима нама, целокупном овом покољењу, што данас живи.... Пре свега, још једном велимо: будимо Срби, па тек онда радикали, либерали и напредњаци. Чувајмо се, да нас партијски Фанатизам не заслепи толико, да — и нехотично — постанемо издајице свог народа". У самој Србији, у овој нашој збијеној и поткушеној отаџбини, која је само један део Српс/гва, ми ћемо најбоље и најкорисније помоћи напретку и општој српској ствари, ако савесно будемо вршили све своје грађанске