Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

131

дужности. Из самога вршења ових дужности, излазиће као природна последица и користовање правом. Право п дужност и нису управо ништа друго, до две стране, два краја једног истог појма, они у суштини чине једно исто. Узмите једно од најобнчнијих и најпознатијих грађанских ирава, право бирања у општини, округу и држави. Од куд оно долази ? Отуда, аргументише се обично, што свима грађанима хоће да се да могућност, да утичу на заједничкс, на опште, на државне послове. Од куд то ? Отуда, што су они битни елементи државе, што то лежи у њиховом појединачном и у општем интересу, што су то они у ствари чинили и онда, кад тог права изрично и написаног црно на бело није ни било И да ли је то само право ? Да ли није у исто време и дужност ? Извесно. и то у много већој мери, но што је право. Тако вам је и са свима осталим правима и дужностима. Заблуда долази само отуда, што смо ми, на нашу несрећу, навикнути да говоримо, па и да мислимо. само о правима, Д 'к би као правњ као истинити грађани и натриоти требали да мислимо и да своје поступке управљамо нарочито по дужностима. А тада би и материјално и морално дејство нашега рада било хмного јаче. — Но о томе опширније другом приликом. Овде само још завршне речи из пишчеве књиге : <( Извршујмо што тачније како своја права, тако и дужности грађа.нске. Само онај, који своје дужности врши како треба, може тражити, да се и ирава његова иоштују; само поред савесних грађана могуће је, да и државна управа буде савесна". Међу тим, ништа лакше, ништа природније и нншта узвишеније, но бити еавесним грађанином. Треба само разумети свој сопствени интирес, а он неминовно лежи у реду и благостању општпне, округа, отаџбине и Српства. Кад је овима добро, онда мора бити добро и појединцу. % * * У току векова, још од доба прве писмености, ми се срећемо с писцима, који се труде, да у својим списима 9*