Otadžbina

132

КЊИЖЕВПОСТ

нацртају идеалну државу, друштво, у ком би опште благостање било добро свију. Дела Платона, Томе Мора, СенСимона и марсељског пекара, Русоа, Канта и других, позната су многим од наших читалаца И сва она носе на себи с једне стране обележје духа времена и прилика, под којима су писана и с друге стране тежњу. да се истакну као друштвено-политичка јеванђеља за цео свет. Ми се с таквим „утопијама" срећемо и у нашем најближем суседству Зна се, на пр , да је философ Гелистос Плетон поднео византијском цару Манојлу, године 1415, предлог, за преустројство византнјског друштва. Формулисан и изложен у читавој једној књизи. А таквих је кпредлога" било и по другим средњевековним земљама. Колико је њих само појела манастирска прашина, а колико су опет поспаљивани и анатемисани ?! Али су и сви ови предлози ишли на реФорму целог човечанства, или бар његовог хришћанског дела. Наш писац је скромнији. Он гшше само за Србију и Српство. Али је он с тога и позитивнији и сигурнији, С тога и његова књига неће доћи до општега гласа, неће продрети у општу књижевност. То, у осталом, није желео ни њен писац. Он ће сигурно бити најсрећнији, ако она буде наишла на отворена врата по свима српским кућама, бар тамо, где је то могуће. Ми јој то од срца желимо, и то у општем интересу. Ми желимо да ову књижицу набави бар сваки гшсмен грађанин наше уже домовине, па да је чита, да размишља и да из ње поучава и своје остале суграђане. Чувени философ Еразмо. писао је Томи Мору, око 1517 године, да неки антверпски кмет зна целу његову „Утопију" на памет. Ми бисмо желели, да се код нас научи на памет цео „Грађански буквар", па ма се у томе провукле и неке омање омашке, без којпх никакво човечије дело не може бити. 30—X—1891. Д -р ЈА. у. јЗесни-к