Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

133

II. 8Гго1;а с11де1;е. Тга&есНја и 3 С1па. о(1 Матгк Кета1а. Ргеуео б 08тап11Ј8код НИтг МићгШс. Загајеуо 1891. Као што видимо из наслова, пред нама је једно веома занимљиво дело, какво у књижевној рубрици нашој до сад још није забележено. Занимљиво је то дело пс своме пореклу ; заннмљиво је. даље, ио томе, што је њега превео Турчин, Босанац вредни уредник «Вобпјака п , Мухибић. те се у њему огледа прави босанскијезик; занимљиво је, најзад, као што ћемо видети, и но садржини његовој. Ево те садржине : Шефика је девојче од 14 година; стала је, дакле, на ону лествицу живота, на којој у женскињу почиње да преовлађује осећајна природа. Нама се то још чини рано, али на БоСФору женско раније сазрева. Чежња за страним полом, што је у девојци почела да се буди, иодхрањује се живим објектом у кући , младим Ата-бегом, њезиним адоптивним братом. који слуша медицинске науке. Нејасни љубавни осећаји ШеФикини, они, ијто их је дубровачки пескик кроз девојачка уста изразио овако : „Знах што ћућах да драго је, Ал' не знађах прем то што је" добнјају у чешћем додиру с младићем конкретан облик: варница се у срцу девојчину разбукти, срца се слију у једно. душе се стопе и пред њима је лепа слика чисте, идеалне љубави. Родитељи испрва не обраћаху пажњу дечијој поверљивости, те тиме, можда, и нехотице доприносе, да се сестринска љубав у девојци прометне у — девојачку љу бав. Касније опазе они промену на девојци, и назиру прави узрок њезин. Отац Халил-бег , као да се не би противио, да Ата-бег, који ће за мало, као лечник, добити ранг „јузбаше", узме Шефику за жену — али се томе противи мати Тахира-ханума, с тога, што су деца одра-