Otadžbina

КЊИЗКЕВИОСТ 139 ним драмама светским. Мало ће се у којима наћи девичка невиност, уздигнута као овде до на онај ступањ, са кога девојка безобзирце лети у наручја своме л>убимцу, и нуди му своје лице да га љуби; још мање очинска љубав у тако благом, па ипак дирљивом, изразу; а најмање љубавничка оданост у тој мери, што се опажа у овоме долу. Нису то појаве, што потичу из моментаног аФекта: оне су стално обележје карактера , чист излив душе радних лица. С тога у делу и нема потресних сцена, али је свака за се дирљива. Тиме није рсчено, да у делу нема радње, него је нема у оној мери, у којој смо вични да је гледамо у западњачким драмама. Ииак се радња у Кемалиној драми уздиже на више места до на лепу висину, поглавито у сцени. где младенци сазнају да љубе једно друго ; за тим у појави с мајком, где се ШеФика, уз прмзнање да љуби Ата-бега, жртвује за своје родитеље; па у сцени са својим љубавником, пре но што ће да је вере с пашом, где га преклиње да одлази, љубећи му лице (у последњем састанку, као што мисли) и нудећи му своје, да га љуби „Узми! Пољуби! Гдје хоћеш, пољуби па иди ! н и, пајзад, на крају, гледећи мртва Ата-бега код својих ногу. У похвалу дела можемо навести и то, да је у њему по правилима драмским тачно изведено јединство делања, времена и места. Писац се за љубав тих правила пожурио чак и са <.сушицом" (јектиком) Шофикином , али је при томе ипак дао болести размака у времену, да му се ни о медицинског гледишта не може приговоритм. Сценичан распоред иде просто, као што се може замислити код малог делајућег особља. У делу раде управо само четири особе : љубавници и њихови родитељи; остале три особе врло мало суделују у раду, али га згодно иопуњавају. ШериФе-ханума замењује само матер у оној појави, где лекар иретказује катастрофу, и то је свакако једна естетичка црта више у делу.