Otadžbina

МЛЛА НОГРЕШКА

ТелеграФиста се иије могао да наљути и ако су га целе иоћи мучили. — Ама три пута сам питала.... вп знате.... три пута.... Она ће доћи.... сигурно ће доћи.... Ето! — Та то је друго, од куд би ви то знали. А зар ја не бих био рад? Газдарица Цана сакри шакама лице и поче ходати преко собе прптежућп прстима слепе очи, п својим задушеиим гласом бацаше речи на махове као да нариче: — А шта ћу ја јадна.... Шта ће с мојом децом бптп.... Зар да га данас изгубим.... Здрав, здрав па оде.... Боже, теби се молим.... Ето куца.... то ће она бити.... Та идите тамо.... видите, то је она.... само брзо, брзо.... У један пут бану калФа Сава сав узрујан п с пола гласа дрекну: Газдарице!.... 11ду ! Она иисну : — Ко?.... шта?.... ко иде? — Газда.... у колима н они.... и калФа, који тог часа осети сву тежину опШтега бола, зариди тако истински да му се глас чу на далеко. Газдарица се Цаиа занија. Одмахну рукама впше главе п заокружи, као да се чега хоће да дохвати.... за тим скупи прсте у песиицу и чворовима иритиште слепе очи.... По очима јој изгледаше као да се чега домиш .Ба.... Од једном као изненађена и са наирегнутом брзином баци руку на кваку и ту се као иабачена ха вина о њу задржа.... Рука придрхта за часак и као мртва, одсечена шибл.ика паде поред ње.... * Кола се на месту зауставише. У првима јс седсо газда Марко и иоред њега пои, а испод њихових иогу један пандур наоружан «до зуба." 5" другнм се колима збили судија и онај дежурни нисар. На њиховим се лицима огледаше тужна, спроводна озби мгост.