Otadžbina

174

МАЛЛ ИОГРЕШКА

Газда је Марко дичио човеку, који се из мртвог сна тргао, па сад тако лагано разгледа све око себе.... Његово крупно н мрко пуно лпцс бејаше превучено неком отужном и тамном бојом. шго силимице иодсећа на мртваца.... Једна дуга и дубока бразда, која се од очију спуштала и дубоко засецала испод јагодица, истицаше његово и онако крупно лице.... Шубаром је покрио косу око потнљка, те се окрајцима видела испод ње.... А како се он некад гнздаво носио'.... Није био везан, али га онај пандур не пушташе „испред ока. и Кад се кола зауставнше он се не помаче. Онај га пандур ухвати за руку и рече : — Ајд,сиђи! Он се послушно скиде, па се код првог корака заустави и истим празним блесавим погледом гледаше око себе.... Осврте се лагано пут вароши. погледа на раку и од једном се лупи обема шакама по лицу и занија главом. После разману руке у страну и хукну. — Истина је, истина је! глас му је бпо промукнут и гако непријатаи....) Ту понесе очима редом на свакога и опет сакри лице у шаке, па нихајући главом, нонављаше једнаким гласом: {( Децо моја.... кућо мојаР Дадоше му стакло с ракијом. Он дохвати стакло за грлић, а не погледа га, н кад натеже, те му ракија оквасн усне. брзо спусти стакло и иружи га пандуру. - Не могу-у-у!.... Ја знам шта оћете ви.... 'оћете да ме опијете, ама не пије ми се. не иије.... Капетаи се иа своме месту укочио. Пнје смео да га погледа, боји се срешће му поглед, а опет, зар може да га не види.... и он осећа да га нешто тако упорно гонп да га бар часом.... бар за најмањн тренутак види. — Ах, како ћу га после погледагп.... Истина, иањему ће бнти марама, он ме неће видеги , али ја, ја.... Та ја могу онога часа зажмурити.... могу гледати у војнике. у страну ту брзо баци иоглед на Марка, и још се брже