Otadžbina

МА.1А ПОГРЕШКА

175

трже.... и од тога му дође тако тешко, да осети правп бод) како ли ће се све ово сврпшти ?!.... кад ли ће се свршити.... Писар му ириђе са сгране и шану : — Капетане. време пролази! — А да, сад ћу ја.... у осталом биће то брзо. — Ама већ је прошло! — А гле, прошло?.... све једно биће то брзо —- он хтеде да извади сат, ал' се као предомисли, на са јаким уверењем у самога себе, рече брзо: Шта је прошло ? Неколнко секунада. то није ништа.... мала, врло мала иогрешка.... А ја сам нначе готов.... ето видите!.... II он опет оста на своме месту. Газда Марко поздрав.Баше по попу своју кућу, мољаше га за децу, за жену. — Ако је нема. Није њој лако. ја то знам, ал ће јој лакше бити кад ово не види! Поп му све обећаваше п најпосле рече : — Та не брини се Марко.... Бог и добри л.уди.... Газда Марко одмахну тужно руком. — Ех.... Бог.... добри људи.... свејето.... А све једно. чувајте нх бар, па вам проста моја крв. Наста мала тишпна.... Требало је отночетп. Писар, који виде, да од канетана ништа нема, узе ствар на себе. Он намигну пандуру, те овај ухвати газда Марка за руку п поведе гробу. Кад се зауставише до раке, Марко се наднесе над њу п зајеца. — Кућо моја. све моје ! Писар, Ј .утито, што се незван умешао. прпђе Марку. — Газда Марко.... мора се једном, видите већ.... иа сиђнте доле.... скочите. — Шта је брате ? — Сиђите доле.... скочите, забрза поново ппсар и показа раку. — Немој господпне да силазим, што да силазим!.... Бво ме овде убнте — п гу истури своја снажна прса према осталима и рашири руке.