Otadžbina

180

МАЈА ПОГРЕШКА

Капетан нрикупп дизгине. натуче каиу над очи н мамузну коња.... Ветар бије по лицу, прашина се развејава ио прљавој трави, а он све јаче мамуза коња. Тако стиже кући. Војник му прихвати коња а он. лупкајући се штаиићем но чизми, стао пред женом. - Што је славно јахати, не умем да ти кажем.... дпвота, нросто, днвота!.... — Леи је и дан, вели му капетаница. Славан, довече ћемо и у каФану. - Бог с тобом, па данас није нп недел.а, ни празник.... Капетан размахну неколико пута штапом око себе. — Ако.... све једно.... опет ћемо. Није неде .Ба.... марнм ја. А менп се чини баш да је неде .Ба.... Тако ми се некако чипн.... тако некако.... мирише — па једним кораком закорачи све степенице нред кућом и|пре1)е праг; ту се окрете жени : — Сретох Голуба. Па шта ? — Ништа.... оде човек на ливаду. Децембра 1891 Београд уч. ]Л. ЈЗУКИТ\ ЕВИЋ

Г Р 0 Б А Р. Са дрквеног торња, а у вече ти о, Јев погребннх звона кроз село се вно ; Одмерено бије удар за ударом Тонећ' у даћннн озареној жаром Руменога сјаја сунца што се губи, Што грмн н љубп Реку н долине, Шуму н планине . .. Сутра ј' ногреб старцу што га гласе сада.