Otadžbina

Г Р О Б А Р

Дотрај'о је дане, па у раку иада. Он је добар био, ноштов'о га евако : Живео је мнрно и умро је тако. У сеоском гробљу сад ће мнра наћи ; Та у гроб ће саћи Ова седа глава, Да нечност проснава . . . А за мирном реком сунце гасне ти'о . Још ио који зрак се умирућп вио. Бљешти заиад жаром, а сјајане пруге Пружиле се реком као шарне дуге. Схишава се жагор што је ноћу бно, Сад је мнрно, ти'о. Само с часа на час. верно псето лане, И.г се граја чује из старе механе Кад с' отворе врата, те се селом шири Па онет се смири . . . А на мирном гробљу, по узано.ј сгази, С ашовом у руци стари гробар гази; На лулицу иуши, те се димом слади. Мирно стазом нде да свој занат ради: Да ископа раку, тешки терет сними, Да готова буде те да старца прими. Стари гробар сврну, мимо сгазу пође; Спусти ашов доле кад до места дође. Иа лулицу пуни најљућим крџаком, Помажућ' се шаком. ГТа у.реса ватру, те лулицу пали; А колути мали Из луле се дижу, Па се горе стижу. „Ето, н он умре!" гробар себи збори, Па загледа лулу да ли добро горн. „Од Бога је тако! Суђен дан ће доћи Када ће у раку сваки редом иоћи. Од смрти се ннво отргао није, Свакога ће кад тад хладан гроб да скрије 'Гу нрекиде старац, трже два три дима, Па пх брзо иусти, гледајућ' за њима. П са њих му очи нехотице оду Небесноме своду: Лоппе звезда нема, ОТАЏБИНА књ .ххх св. 118