Otadžbina

1' Р О Б А Р

Ад I ноћ се спрема Да лровеје санком над уморним светом Својим тихим летом . . . „ Ал' ,је благо вече ! Већ се и ноћ спрема А од мога рада нн ночетка нема: Треба да се коиа ова рака клета, С коровом ћу прво да раду не смета." И поче га кидат' — _Аој. мили Боже," Иоче гробар опет: ..баш се, мислнм, може Овај коров туда, Што се пружа свуда, С муком у животу што нас гонн слепо Поредити леио! Ето, та је трава, што је коров скрио, Што је са свих сграна скупио и свио, Као и наш жпвот! ма куда да пође Опета ће свуда на коров да дође: И тамо и туда Зло га срета свуда! Тешко ј' у животу правом стазом ићи, Тешко ,ј' мнрне душе, холо главу дићи! Јесте, има стазе да се зло обиђе, Ал' је пуна трња, многи са ње сиђе! А по цветној стазп Кад ти нога гази Грех за грехом брзо ваља се п купи, Ал' те једном лупи!" Ту с коровом сврши па димове суче И ашовом вуче Овом гробу међе, К'о н другом нређе. „Баш смо чудни људи!" гробар даље зборн „ Читавог се века многи од нас бори, Мучп се и пати, Да што више злата на гомилу спрати. Он од себе чува, он од уста штеди, Да ужива само, да гомилу гледи! Кидајућ' од себе другом није дав о, Је л' обећ'о штогод, — није испуњав'о ! Да. он само штеди, тврдичи и крпје, Па п сузе лије Ка; не може впше (баш је грдна шкода !)