Otadžbina

13»

Г Р О В А Р

183

На рпу да дода! Он тврдичи таво!. . . Али време лети, Док се смрт једанпут и тврдице сети; Па му једном дође и вудне на врати, Да јој и он нлати! . . . Тврдида је умро! ... II гле, чуда сада: Све под ашов пада: II гроб му ј доста, ова кућа худа До страшнога суда! . . ." За тим гробар оран, Вес'о и одморан, Ашова се лати, мека земла пуца; У лулиди кад кад пухор засветлуца: За колутом колут диз'о се и вио. Гробар копа журно и невука ти'о: „Док нам земскп живот траје, Док.ае сунце гре.је нас : Гордимо се .један другог, Не слушамо туђи глас ! Хајд', ашове, коиај, копај. Мири људе зде; Ти си закон, ти си правда, Изједначн све ! . . . На свету су разни људи, Разни људи, разна зла ; Има таквих који мисле Да су они све и сва ! Ха1д', ашове, коиај, копај, Мири људе зле ; Ти си закон, ти си правда, Изједначи све ! . . . Био богат, ил' сиромах, Био газда или роб : Био мудрац или луда, Све једначи хладни гроб ! Хајд", ашове, копај, коиај, Мири људе зле . . . ■Охо, шта је ово ? Што д' ашов не нд ■ ?" И ту стари гробар саже се и виде Само горњи део од лубање неке, Где вири из земље умаве и меке.