Otadžbina

196

ИЕРУЈ Д.УБ11 НАДАЈ СЕ

једним Француским гглемићем у чијим је жилама по гицала и крв српских Бранковића, показује како је жива била жудња народна, да се Турака ослободн, и како је још једнако сећање на етару народну династију вршило јак уплив, уплив, који је на самом крају тога истог седамнаестога века одјекнуо у појаву Ђурђа II Брапковнћа. ВЕРУЈ, ЈБУБИ, НАДАЈ СЕ! Уа веру Христа Вога расн-еше гадни л.уди, Њсгову веру штујем, она мн греје грудп. Кад познах тебе миду, не могох тајну крити : Дадох ти веру тврду, да ћеш ми љуба бити. Ох, веру.ј, чедо, веру.ј док срце бурно бије! Зар живот само вера, љубав и нада није ? Доћи ће иекад време: срце ће лакше бпти, За прошле хладне дане сузе ће очи лити, У срцу биће зима, на гдави седе вдаси . .. Па зато, док си млада, нека те љубав краси! Ох, љуби, чедо, љуби док срце бурнр бнје! Зар живот само вера. љубав и нада није? У борбн клонух, надох — то беше кобно доба: Ја видох пропаст своју и слику црног гроба. Ну дође нада жарка, ублажи чемер јада И ја се надам, скоро бићеш мп љуба млада. Надај се, чедо, надај док срце бурно биј,е! Зар живот само вера, љубав и нада није У 9 децембра 1887 год Ннш. р. Д. ^ЛиЈАЛКОВЦ-К.