Otadžbina

У с к о к

199

— Господине пуковниче , — поче Пјеро свечано, поклонивши се, — Господине пуковниче , природа је са свимпроста и.... т. ј. ствар је са свнм природна и проста.... —- С врагом ви и ваша сметена риторика! плану пуковник ... Кажите који од вас. шгј имате, у мало ријечи! окрете се он ка друговгша контовим. — Данас је бадњи дан иравославннма, те дођоше ге.Баци из околине, да покупују шго им треба за празник, а уобичајено *је од старине, да се град раније но обпчно отвара овога дана. Ето то је све! одговорн опрхо један млађи властелин, жустар човјек, па окрете леђа војницима и отиде. — А што ми нијесте прије то јавили, ви, као подештат (кмет)!? издера се пуковник на Пјера, па осу свакојаким грдњама.... До мало забрујаше дебеле вериге и са великом лупн.авом наде мостина, а преко ње јурнуше Срби у град, у великом броју. Грађанп се почеше ругати један другоме, тврдећи сваки, да се не бјеше пренао. Маке, Гордане, Стане, Венине, Маријете, Нине и многобројна дјечурлија измиголише из подрума. Племенити подештат и његовн другови вијећннци скупише се у старинској дворници опћинске куће. — Чусте ли безобразника ? запита стари Пјеро, удајшвши песницом о сто. Корпо дела Мадона! једна солдатина да смије онако понашати се према кућнћима, који су овдје владалп од њеколико стотина година!! Као да смо ми робље, као да се нијесмо доброво.вно предали ћесару!! То намјесад: к хвала! в Да остасмо под владиком. били бнсмо и сад оно што смо њекад били!.... — Аја! богме , пикад више! — прошло ;је наше врпјеме! прекиде га њеки н наста опћа граја. — Ама, бар да нас не врнјеђају! наставн старац. То је гадно, то нећемо подносити, но да напишемо тужбу главном заповиједнику у Задар, и да се сви попишемо!.... ;14*