Otadžbina

У с к о к

503

— Е. па хајде с нама, кад ћеш ка господару! рече војвода. Дакле бјежиш из ћесареве војске '! Бога ми. то је чудио ! Од лане је уокочидо преко педесет војника, а сад ето н официр !... Хајдемо, е није нам до причања! ( јевер зазвижда нреко годијех дитица , те њих петоро кренуше се .један за другијем обореннјех гдава по уокој путањи. Дјевојка иђаше ношљедња а ОФИцир пред њом, те обрћући гдаву од студенп. лица би им се сукобила. Цура се једном насмија пут њега и рече му : «Не бој се, братко. }) На помолу његушког по.БНца војвода пропусти млађе н пође упоредо с ОФициром, показујући му, колико д<јпушташе мећава, разна браства по његушком племену. —- Ено онамо, видмш. чак за онијем хумком . моја је кућа !... Хајте вн брже ђецо, па наложите добру ватру н спремите то што имате, а ја ћу лакше са намјереннјем гостом... Ти ћеш, млади господнне, код мене вечератп, што је Бог дао, па ћеш и ноћитп. А сутра је нама Божић на п ондан п ћаондам, — јер ко би те пустно нз своје куће о Божићу ! Тако је у нас обичај. брате... Ти си се, јадо, уморио у тијем црев.вама. А Бог зна и разумпјеш ли што ја говорим ?... Но, иди иза мене, бнће тп топлије, и брже ћемо стићи. О сунчаном заласку стигоше под брдел.ак, у Драгово браство. Бндо је тудодвадесет кућица, све наголо од сухомеђа п покривене ражаиом сламом. Само једна у средини бијаше на под. са заклачепим камењем и малпјем прозорима, алн такође покривена сламом. Уз њу са бокова бјеху двпје ииске зграде, а око свега пространо дворнште, обзндано ниском међом. Ево нас са срећом ! рече Драго п понуди госта, да уђе нрви у дворпште. Два велика овчарска иса у жежел.има залајаше и стадоше се пропињати, а из нискијех о. |»ада ч\ се блејање ситне стоке п рпка говеда. У исти мах изађоше пред врата двије жене. једна стара, а друга млада. Вој-