Otadžbina

У с к о к

205

богате оружнице, полица :?а с-толске судове, —- то бјеше све. На супротном крају те нрилнчно простране сухоте биле су стрме незграине дрвене стеиенице . уз које се ишдо у горње „камаро". Одмах иза стеиеница бијаху враташца, кроз која отидоше женске и она двамладића, одиотз, у женску клијвт. — Ђе сте ви ? викиу војвода пошто бјеше њеколико пута хукиуо. Шта Ј )аднте '! Ходпте живи били. да се сврши што треба ! Баба дође и уклони лоиац с огњншта па захвати жераве на цријеи, а жераву посу тамњаном. Дјевојка и млађа жена изађоше у двориште. Она два младића примицаху се ка војводп. — Дед, Маркиша и Нетре, номозиге женскадији, да се сврши што ирије. на да идете и вп кући ! Дед живн били ! ионовн војвода устајући. бацн кану с главе и изађе пред њима. До мало Маркиша п Петар унесоше иуну поњаву сламе, па је разасуше ио кући, па се одмах вратише у двориште. Баба узе једну здјелу са жнтом и ста на сред куће ирема вратима. Дјевојка и млађа жена стадоше изнутра, испред прагова, држећи свака заиа.Бену свећнцу. Војник се нађе у чуду гледајући све то. Појвода унесе бадњак назвавшп , без и мало тоилиие : - Добар вече и честит ви бадњп вече ! Обје се млађе поклонише, а баба баци шаку жита на домаћина и бадњак, одговарајући , такође обичним гласом : (' вама заједно . бадњи вече и сваки благп божјн дан ! Драго положи бадњак на нријеклад. Маркиша унесе бадњарицу, ионавд.ајући исте ријечи, па је положи преко бадњака. То исто учини Нетар. Обојица се вратише опет у двориште, те, по обичају цриогорском. унијеше седам бадњарица, дочекнвани свакога иуга истијем обредима.