Otadžbina

У с к о к

За тијем даде домаћица мужу чашу вина, а он наздрави: — «3драв бадњаче весе.ваче. ми тебн хл.еба и вина, а ти нама добра и мира ! и То рекавши ирели бадњаке, па сркну из чаше, па даде п осталијема да сркну. Официр се није шчнњао, но, премда јако зачуђен, дубоко се поклони, п окуси вина. Маркиша и Петар одмах се опростише са домаћима н отидоше својим кућама. Млађа жена п дјевојка поставпше круг врх сламе на под. а на круг велику дрвену здјелу, ложице, скленицу уља и на једном кружићу двнје гуре скадарске икре. — Ево, овако је наш обичај у очп Божпћа, господине ! рече војвода госту, нудећи га да сједне на под. Не ва. г.а да се сједн на столицама! Дед макпите столице ! ОФицир, смијући се, ш.ведова нримјеру домаћинову, те ирекрсти ноге. Стара изручи пз лонца у здјелу кунус помијешан са кртолом . па то зачинише уљем. Млађа жена иснрета погачу, коју војвода изломп на иеколико комада и одмах почеше јести. Официру канда је добро пријало то просто јело, што искрено обрадова домаће. Послпје војвода на сптно изреза икру п стави све пред госта. Пошто уклонпше већ готово празну здјелу. дјевојка донесе оцу бардак вина и дрвену купу . а он запита госта : - Како ти је пме. господине ? < 'ве три женске усташе п пресумптпше руке на грудпма. Јам ! одговорп гост. То му бијаше нрва ријеч коју пзговори у војводп110] Кући. — Како рече? запита војвода — Јанко ! одговори гласно мјесто ОФицира дјевојка. али се одмах збуни, па окрете главу. да забашури евоју ногрјешку.