Otadžbina

Лука>Шеловић Б Е О Г Р А Д - Куку ђецо, мој ПИ111Ш внде ! стаде иарицати домаћица. 1«ика Се1оуЈс — «Куку браћ^^ЈЦ^Е^сдтф „Вршњаци ви Божић оглашују . . . ! дода дјевојка. — Немојте даље!... Немој, Мплице, кад те бабо моли! рече војвода блаже, бришући дланом очи. Оиет сви ућуташе, а он се обрати ка Јану: — Знаш, господине . . . женска работа ! . . . Њеко закуца на вратнма. Јока отрча да отвори. С врата вјетар повп пламен на огњишту, а њеко улазећи викну: — Добар вече и честит ви бадњп вече ! Тај иоздрав поновише још десетак људи. Домаћи поустајаше да начине мјеста људма. Јан се еклопи у присјенак. Бјеху то одабранији браственици војводиип. ('ваки од њпх. прије но ће сјести, иодстакну бадњак. Најстарнји, коштуњав личан човјек, велика проеиједа брка. прихвативши купу, ноче : — Прије свега ево нас војводо, твојих брата, да те за њешто молимо. Ти лијепо знаш, да су твојн јади и наши јадп, да нам иије ни Божића нити каквог другог веоеља. докле се у твојој кући не измијени ред . . . — Ва истину, рођаче Рако, ја не разумијем на што цг.љаш, а.ш ево ћу те ирекинутп п право тп казати, да је мени п до сада жао бпло, што цијело браство толико времена коротује! Ето минуше два Божића и два пута Ђурђев дан, наша слава, а нп једном пушка не огласи весел.а по обичају, а нека што не загудјеше гусле, што се оро не иоигра ! Баш је то много, баш као да су из свијех двадесет кућа изашла по једна непрежаљена нос.ила. Бар да вечерас огласисте бадњаке. обичаја ради ! . . . — Нећемо, стрико, божја тн вјера, док ти то ие учиниш па чекали десет година ! уплете се један помлађа. Је лп овако, браћо? — Тако је ! заграјнше сви.