Otadžbina

У с к о к

Браствеппци свп у једап мах пспа.шше своје, кличући, а истога тренутка наста пуцњава и весело одзивање ио двориштима цијелога браства. јер је све то договорио бпло, само се очекивао знак исиред војводине куће. — Сједајте браћо! ... Милице, -Јоке. донес-ите внна.... Дај, дијете, донеси гусле!.... Наста оиет метеж ок<; огњишта, а Јан се склонп још дал.е у присјенак. Наточпше чашу војводи н он наздрави : — Здравн и помози Боже! За здрав ие иашега госнодара. владике светога! Овијетао му образ међу царевима и крал.евима као. п до сад што је био! За здрав не свију црногорских соколова! А. вас, браћо. Бог тјешио и обрадовао у свакој витешкој иевол.п , као и ви мени вечерас, а ја се с вама поиосио и од сад као н до сад. Рако му одговорп : — Хвала тп војводо за све. а највнше за оно што нам бјеше најирече ! Из твојих уста у божје уши све што ен рекао! Јаки Бог. који л.уде кара и милује, да те обрад\ г је у овом ђетићу, да дочекаш од њега свако добро, а мимо све. да узбуде свијетла образа у сваком јуначком збору и твору, као што су му и стари били ! — Амнн Боже! новикаше једногрлице браственици, а Кретнња, Јока и Милнца ноклонише се крстећи се. Бојвода превуче гудалом два три пута, па баш да заусти почетак нјесме, али стрекну, оставн гусле, скочи и викну : — А ђе је гост, црн ми образ био!?.... Ух! до Бога и до вијека, ђе је туђи човјек, кога примих на хл.еб и со ?.... Јанко ! — Какав човјек .'.... Који гост?.... Ко је то? питају л.уди, јако зачуђени. — Јанко.... Ускоче.... г Бе си? Јан дође међу њих. блијед. Војвода га срдачно загрли, па. .вубећи га, говораше на претрг: