Otadžbina

МИСЛИ У НОЋП

свету веселе Италије онај малени гроб. те га пренесе овамо тако близо, да Антонијо чисто виде, како пламен ове једне свеће горн пред сенима два мала иокојника. ....Свпће, природа се буди —• а његово куцањо чисто потпомаже њено расањивање. ^ДнДРА Ј" АВРИИОВИЂ.

МИСЛИ У НОЋИ Санче, најмилије од Бога уздарје! Како сп ми драгоцен и мио К'о премазно Србма.јци мезнмче .. . Где је придвор, где станак твој бајнп, Што ти ирестол вековити скрива, На ком чдма пландује с угођем, Снаваћиве што м' не склопиш очиУ Са несна пм веђе отежаше!. . . Та зар н ти пристајеш уз оне Што с' окорне нарави и ћуди 11а им срде од камена тврђе Са нељубља леденога студи, Који но се у стобор.ја крију Иред поворком паћеника тешкнх Те пм муке пз прнкрајка гледе Без тронућа и душе ганућа!... У тремове и не сврћеш онеј Из којих се дубок уздах чује А онима стрелимке одлећеш Што их срећа на свом длану носи. .. Залуд бајна твог мелема тражим И очима иштем га сножељним Што не знају за ночинак тихи. Благо оном који ончас заспп Чим на одру треиавиде сведе!. . . * Тамна ноћца к'о неко божаство Црнобојном коиреном застрта