Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

241

барова на уступ.Беној им зем. 1.и, и ако и то беше уговорено. Истина је, да је Шурајев све баште, које је био на се примио, хтео да разда под кирију појединим се.вадима. Он очевидно беше наонако , п то с умиш.вајем наопако, разумео услове под којима му Љовин беше своје баште уступио. Истина. разговарајући са сељацима . и објашњавајући им користи новога система, Љовин осећаше, да сељаци слушају само музнку његовога гласа, али да у себи само једно мисле : не иревари ! Особито је то осећао кад би говорио са најпаметнијим међу њима, са Рјезуновим. Из очију његових могао је ирочитати ово: Хајде тако право. Ако се когод посече, то неће бити Рјезунов. И упркос свега тога, Љовин је мислио, да је целу ствар добро упутио, и да ће он водећи тачно све рачуне, доказати сељацима, да је овако и за њих боље. и да ће онда све ићи само собом. Овај посао, заједно са осталом привредом која оста у његовим рукама, са кабинетским послом око његове књиге о пољској привреди, испунише Љовину цело лето тако, да није ни једаииут ншао у лов. При крају августа сазнао је од слуге који му је вратио женско седло, да су Облонски отишли у Москву. Љовин је осећао, да је иза себе спалио с-ве мостове кад оно не хтеде одговорити иа пнсмо Дарије Александровне , кад је учинио ту неучтивост на коју сада није могао ни да помисли без стида. Тако је исто поступио н са Свијашким, отишавшн без ираштања. Али он већ ни к њему неће више ићи. Сада му је све једно. Питање о привредп о новом уређењу својег имања толико га је сад заиимало колико никада дотле у животу. Он је прочитао, све књиге које му беше Свијашки дао. исписао је из њих све. чега не беше у његовом делу, прочитао је и све политичко-економске и све социјалистичке књиге о томе пнтању, али