Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

није ништа иашао у њима. што би му користило у његовом предузећу. У Џон Стјуарту Милу н. ир. кога је ирво и с одушевљењем чигао. иадајући се, да ће сваког часа наићи на оио што њему треба, нашао је само законе изведене из европске иривреде , али никако није могао да увиди, да су ти закони оишти, кад се ето на Русију не могу применити. Тако је исто нрошао и са социјалистичким списима ; то беху ирекрасне . али неостварљиве Фантазије, којима се и он заносио док је био ђак на университету, или беху иредлози за поправку радничког стања у Европи, али земљорадничко питање Русије немађаше ннчег заједничког с тиме. Политичка економија доказиваше. да. су они закони, по којима се развило и по којима се још развија богаство Европе, несумњиви оишти закоии. Социјалисте доказиваху, да ти ис.ти закони воде правце у иропаст. II једни и други не само што не даваху никаквог одговора. него не даваху нп најмање наномене њему Љовину нити (/ руским поседницима и сељацима шга да раде са милионима својих руку и са милиоиима дана орања своје земље, па да најбоље привреде општем благостању. Кад је већ загазио у тај посао, он је најсавесније читао све, што се тицало предмета и памеравао је с јесени поћи у инострансгво да тамо «на лнцу места" проучи целу ствар, те да му се у овом питању не догоди оно, што му се тако често дешавало у другим питањима. Дешавало му се често, да он тек почне разумевати онога с киме говори, тек почне излагатн своје мисли, док тек онај : «А Кауфман, а Џоно , а Дибоа, а Мичели ? Њих нисте нрочиталп. Прочитајте пх. Они су то иитање са свим разрадили." Он је сада бии на чисто да КауФман и Мичели немају њему ништа да кажу. Он је знао шта хоће. Он је видео, да Русија има прекрасиу земљу, да има прекраснпх радника, да у извесним случајевима п земља и радиици производе много — али је тако исто видео, да у