Otadžbina

АНА КЛРЕЊИНА

већини сдучајева канитал. употребљеи по европски, ироп:жоди мало, да то долази отуда, што руски радник хоће да ради само онако, како је привикао , да та сметња није случајна него стална, јер истиче из духа народнога. Ои је мислио, да руски народ. имајући позив да насели п да обрађује огромна пространства , свесно се придржава својих навика, и да те навике ни мало нису тако лоше, као што се обично мисли. II то је он хтео да докаже теоријски у својој књизи . а практички у својој нривреди. 30. Крајем септембра довукоше јаиију за грађење обора н амбарова на земљи, уступл.еној компанији Рјезунова. Масло је продато и добит је подел.ена. У нривреди је све ишло како ва.1>а, или бар тако се чинило Љовину. Да би целу ствар и теоријски потпуно објаснпо и да бп довршио своје дело, које је по мнш т.ењу Љовиновом имало не само да начини нреврат у политичкој екопомији. иего да сасвим уништи ту науку и да створи нову науку о одношају народа према земљи — требало је само отићи у пностранство па тамо проучити све што је тамо урађено у томе правцу, т. ј. наћн убедљиве доказе, да све шго је тамо рађено —■ не ваља. Љовин је само чекао да прода пшеницу те да добије новаца са којима је мислио нреко границе. Али ударише кише које не дадоше да се покупе сви усеви и кромпир, које зауставише све иослове. Друмови се провалише од блата, вода, однесе две воденице, а време све горе и горе. 30-ог септембра иомоли се сунце. н Љовин , надајући се, да ће се време пролепшати , стаде одлучно да се спрема на пут. Он нареди, да се пшеница сипа у амбаре, посла надзорника трговцу да узме иаре, а сам нође по имању да изда носледње наредбе. Свршивши сав носао , и мокар до коже од кише, која је опет лила као из кабла, али бадрог и узбуђеног