Otadžbina

АЦА КАРЕЊИНА

духа, враћао се Љовнн у вече кући. Њега је веселило све гато је чуо у разговору са сељацима, који почињаху да се навикавају на нове услове рада. .Један старац. код кога је био свратио да се мало просуши, ие само одобраваше Љовинове планове, него се нудио у ортаклук за куповину стоке. «Треба само неуморно ићи право своме цпл.у па ћу га насигурно постићи — размишљаше Љовнн — а имам за што и трудити се; то ннје само моја лична ствар. У питању је ошнте благостање. Целокунна привреда , целокупно стање народа ваља из основа да се мења. У место сиротиње, настаће опште богаство. У место непријатељства и вражде — слога и заједнички интерес. •Једном речју то ће бити револуција, без крви, али највећа револуција, најпре у маломе кругу нашега среза. за тим у нашој губернији, па онда у целој Русији, у целом свету. Тако праведна мисао пе може остати неплодна. Да, то је задатак за који се вреди помучити. А што то крећем ја, ја Коста УБовин, онај исти, који је дошао на бал са црном марамом око врата, онај, за кога Шчербацкова није хтела да пође , и који сам себи изгледао тако бедан и ништаван то ништа не мари. Л Франклин је могао себе самог осећати тако ништавним, и он је морао имати мало вере у себе самог. То ништа не мари. И он је сигурно имао с-воју АгаФију Михаиловиу, којој је поверавао своје тајне." У таквнм мислима, а већ по мраку, стигао је Љовин својој кући. Надзорннк беше се већ вратио и донео известан део новаца за пшеницу. После обеда Љовин по обичају седе с књигом у наслоњачу, па стаде читати и размишљати о своме путовању, које беше у свезн с књигом. Сада му сеособито јасно представ.ваше цела важпост његовога дела. и у његовој памети стадоше, се саме од себе ннзати читаве нерноде у којима бегае исказана сугатина његових мисли. «Ово греба запш атп" помисли Љовин «то ће бити згодно