Otadžbina

ана карењина

245

за приступ који пре мишљах да не треба." Он уста да пође писаћем столу, а Ласка , која је лежала крај његових ногу, устаде такође, стаде се протезатп и гледати у њега, као да пита (( на коју ћемо страну". Али Љовин није имао каде писати, јер у том тренутку стигоше људи да приме заиовести за сутрашњн дан. Пошто је примио све се Баке и поразговорио са сваким, Љовин седе за свој писаћи сто, а Ласка леже испод отола, а АгаФија Мнхаиловна са својим плетивом седе на своје обично место. Пошто је донекле писао, Љовин се на једанпут необично живо сети Катице и последњег виђења с њом. Он устаде и стаде ходати по соби. —чШта се ту мучите — рече АгаФија Михаиловна — што седите код куће ? Што не идете у бање ? II онако вам је већ све спремно за иут ! — Па ја и мислим поћи АгаФија Михаиловна. Прексутра. Ваља свршити дело ! — Е да богме! Какво дело? Зар сте ви мало урадили за сел.аке ? II онако говоре : Ваш ће господин добити велику милост од цара. А јес Бога ми! Као зашто да се ви толико бринете за сељаке ? — Ја се не бриием за њих. Ја све што радим, себи радим. АгаФија Михаиловна знала је све Љовинове привредне планове до самих појединости. Љовин јој је причао све своје мисли и често се препирао с њом, не могући се сложити с њеним објашњењима. Па ипак је она сад са свим наопако разумела што јој је Љовин казао. — Оно јес, за своју душу треба се пре свега побринути — рече она уздахнувши. — Ето Партеније Денисић, и ако је био неписмен човек, али је тако умрво, да не може лепше бити. Причестио се, свештали му масла. — Не велим ја за то — рече он. — Ја велим да радим за евоју корист. За мене је боље кад сељаци боље раде. отаџбивд кн>. ххх св. 118 17