Otadžbina

56

СРБИП КАНДИДАТ ЗА ПОЉСКИ ИРИЈЕСТО

пишу, да бисмо се иоуздано могли иаћи на одређеном мјесту, било у Француској, било у Ползској. Таштине овога свијета не доводе ме много у искушење (1е уапИа с!е1 топс1о поп га1 1;еп1;аио тоИо), али, пошто морам бити њешто, хоћу да будем све или ништа, хоћу да живим са тисућу дуката дневног дохотка. као са новчићем једним. Осјећам се пак срећан, што могу бити од користи другијем. Захваљујем Вам и преклоно падам пред ноге Ваше, са понизношћу и високијем штовањем, ради писма, које ми писасте, које пажљивије храним но писма кнеза прускога, мога заштитника, којих до сад примих 28, све од његове руке, (То је ријеткост, јер он не пише својом руком до својим друговима по чину, царици руској, ћесару и осталијем окруњенијем главама ио Јевропи). Хвала Вам на особитој љубави, коју ми показасге. пишући ми и старајући се за мене, и ако сам недостојан и вагие љубави и вашег мудрог савјетовања — Молим Јелисавету и Мирослава да се стрпе; неће нроћи много времена, иа ће чути гласове о мени, јер поред мојих многијех мана,, ја сам ипак добро чедо свога дома Примио. сам од г. стрица, из Млетака, саме пријеписе са наших повеља, али ти су пријеписи написани веома простачки (азеај уо1§агтеп1е), а од израза и облика зависи све. Мени требају исправе, у којима се нарочито говори о нашој породици. Ваше Пр. Г-ство предало је домаће исправе осталијем синовима, а они, може бити, неће их умјети употријебити. Молим В. Г. да их мени пошаље, ако је могуће, ако није, хвала Богу, радићу како могу, а доста ми је части, кад ме се сјећате Ви, моја мати, браћа и сестра и сва родбина, јер вас све љубим, већма но злато, одликовања и све части на свијету. Бићу задовољан, ако ме кад и кад извјестите о Вашем здрављу, које је мени веома драгоцјено. А сад остајем у руци божјој и у руци мога обожаваног кнеза нашљедника пруског, о коме могу рећи пред лицем божјим и пред људма, да ме љуби као да ми је отац или брат.