Otadžbina

76 ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ боље би било, кад се о надлежности судова не би ништа у Уставу говорило, него кад би се то оставило редовном законодавству да то регулише законом о устројству судова. Имајући на уму своје скоро двадесетогодишње искуство, које је прибавио нешто као члан, а нешто као председник касационог суда — он не би нашао разлога, да буде противан, да се највишем суду у земљи, поред власти касационе, прида и власт да може судити. Кад би се Уставом одредио делокруг трећег , највишега суда, спречила би се нотоња редовна законодавства, да у томе што мењају. Име и значај највишега суда није у свако време био један исти. У прво време је апелација била највиши суд, за тим касациони суд, после опет великн суд, најзад је заведена садашња касација, и то поглавито утецајем људи, који су се учили у Француској. Међу тим, наша касација није имала онај значај, који су јој ти људи хтели дати. Судије у првој касацији не беху сви правници. а и што је било правника у њој, мало их је било, који су знали значај касације у Европи. Када је касациони суд по други иут заведен, десило се оно исто, што је било и у првом касационом суду, Ни та касација, заведена 1865, није имала све саме правнике, с тога нису ни могли сви чланови касације схватити тежњу, ради које се она заводи. Ово је довољно да се види, да се улога највишега суда често мењала; некада је он у ствари био највећа <( судећа и власт, а некада опет био је само касација, расправљајући само питања о праву, а не и о делу. Ако би се предложена редакција усвојила, па би се доцније иојавила потреба, да највиши суд одиста и суди, то се онда не би могло учинити, док се не би Устав променио, а то би могло бити штетно, јер се промене у Уставу врло тешко извршују. Ни мало се не би чудио, ако би кад год дошао и такав министар, који би, проучавајући наше судство нашао, да би боље било, кад би највиши суд имао и ксудећу" власт, па би у том правцу поднео и предлоге законодавству. Ни у самој науци није