Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

77

још расправљено питање шта је двло, а шта ираво ; у том погледу наука још није могла стати на тако чврст темељ, да у томе не буде више никакве несугласице међу научницима и међу судијама. И ово није чудновато, јер је у пракси често врло тешко определити, је ли у каквоме спору питање о делу или о праву. Оно. што суд у једној земљи узме за право, то суд у другој земљи узима за дело — тако се различно схвата једна иста ствар. Усвојити према томе овакву редакцију, значи стварати тешкоће потоњем законодавству. У нас се, међу судијама, водила жива препирка о ираву и делу, и чини ми се, да овај спор још није престао. Али и данас, када је тај спор узео блажију Форму, не држим, да је боље по судство што се суди само о праву, а не и о делу. — За доказ овоме наводи два примера из своје праксе, којима тврди, да је добро, кад највиши суд, расматрајући спор само са стране права, може да га расматра и са стране дела. Из свега овога изводи, да није добро ни корисно, да се каже, да касациони суд «не суди о делу, него само о праву". Г. Јов. Авакумовић: Истина је, да касација није «судећи" суд, али и он у неку руку о нечему суди. И примедба г. Ђ. Павловића не би га изазвала да говори, да га није изазвала беседа г. Ник. Крстића. Он замера редакцији, што Уставом ујемчава касацију и жели, да касација не буде само то, него да буде у ствари највиши суд. Истина је, да је било земаља, где је било тако, а и у нас је било, да је касација имала «судећу м власт, али је практика показала да то није добро. Јер кад то највише судско тело одиста и суди, онда се може начинити погрешка, која се више не може исправити. Такав суд могао би често да неко питање преломи и преко колена — са 3 противу 2 гласа — и онда нема помоћи, што је учињено више се мењати не може. А овако, кад сама касација не суди, она са евојим примедбама враћа дело суду. да он, према њеним примедбама, ствар исправи. Тиме