Otadžbina

ОПАСНА ПРОСИДБА

95

сам са својим сином покушати, да га укроти. И ако је већ почео старити, и ако му беше скоро шездесет година, ипак имађаше обичај, кад му се по некад учини, да је у кући сувише мирно, да се са својим најстаријим сином мало пор'ве. На Хусабијеву бачију вођаше само једна стаза , а она иђаше правце преко његовог дворишта. Кад је Торе идуће суботе с вечера пошао у планину, и стигав до амбара, хтео брзо да претрчи преко дворишта, ухвати га један човек за прса. «Шта хоћеш од мене? и рече Торе и баци га тако силно на земљу, да су му кости пуцале. «То ћеш одмах дознати", рече му други и удари га у потиљак; а то је био девојчин брат. «Ево и трећега", речс стари Кнуд и полети на њ. У опасности Торе постаде још јачи; био је гибак као врбов прут, и противници су добро осећали његове ударце; час им се провуче кроз руке, час се сагне; где ударци падаху њега не беше, а где се они не надаху, тамо их је гађала његова песница. На послетку је и он доста извукао. али стари Кнуд је за тим често говорио, да се још никада није тукао са жешћим дечаком. Борба се продужила док није крви нотекло, али тада рече Хусаби: «Стој! и па додаде: «Ако идуће суботе утекнеш вуку Хусабију и његовом сину, нека девбјка буде твоја!" Торе се одвукао како је могао, и кад је дошао кући, он леже. О тучи на Хусабијевој бачији много се говорило, али свако рече: „Каква је посла и имао тамо ?" Једна само није говорила тако , а то је била Аслауга. Она га је очекивала те суботе с вечера, а кад је сад чула, шта је било између оца и њега, заплакала се и рекла самој себи: «Ако не добијем Тора, онда већ нећу више бити срећна на овоме свету." Торе је провео недељу у постељи, а у понедељак је осећао, да мора лежати. Дође и уторак, а дан беше тако леп. Ноћу је падала киша, брда беху зелена и свежа, прозор је био отворен и мирис лишћа испуњавао је собу,