Palanka u planini i Lutanja

Предговор - УП

љење о прочитаној књизи. У том погледу, Лазаревићева припада једном лепом кругу београдских девојака и младих жена које књижевност интересује и коју оне редовно прате. То је специално београдски млађи женски круг. Колико сам ја путовао по нашим земљама, ја нисам сличну појаву видео, бар не у тој мери, ни у Загребу, ни у Љубљани, Сарајеву, Дубровнику, ни другде. У Београду се деценијама гаји књижевност интенсивно, паметно, широко, по многим младим интелектуалним круговима. У последње време, то се чиви и за уметност, иако не у оној мери у којој у неким другим местима наше земље.

Јон: је једна црта у Лазаревићеве коју треба истаћи. Одгајена у имућној породици, она је имала да живи животом једне београдске госпођице чији је пут био већ унапред одређен добрим матери алним стањем и јаким породичним везама. Али кад је мало одрасла и почела мислити, њој се ни мало не допаде та улога коју су јој породица и друштво одредили. Она пожеле да самостално ради, да буде самостална. Та јој жеља дође док је учила сликарску школу. Она у њој нађе добро друштво, другове и другарице више интелектуално и артистички расположене, свет који је тежио за самосталним животом и радом. У том друштву она се измени наједанпут и пође за њим. И њена слабост имаде ту удела; кад ће целога века бити болесна, у чему ће јој проћи живот ако не у раду2 „Ја сам одавна дошла до тога — пише она 1921 — да рад у ствари има један истинити циљ: да испуни живот и да га учини сношљивијим“. Тим мислима вођена, она 1911 затражи службу, и би постављена за учите-