Palanka u planini i Lutanja

].

Владимир Станојевић, после свршених студија у Француској и положеног доктората, врати се у отаџбину и затражи место у којој београдској гимназији. Но како је дошао баш у доба избора, при- | јатељи његови не могоше му много помоћи, а из министарства му понудише место у вароши П. Владимир одби у љутини, али кад се врати кућии саопшти матери да је решио да не иде, већ да чека какво боље место, она брижно рече да му никад не би хтела бити сметња у животу, али да се је већи сувише напатила откад је остала удовица, и да би, у тешким материјалним приликама у којима се живи, можда било боље кад би се примио службе па ма и у паланци, а пријатељи ће се већ побринути да он не остане тамо.

И тако Владимир, промисливши и ослањајући се на обећања пријатеља, реши да иде, и после краћег бављења у Београду, спреми потребне ствариим отпутова за П.

Мати и сестра, озбиљне и брижне обе, испратише га на станицу. Откад је остала удовица, госпођа Станојевић видела је тешких дана. Најстарије дете, кћи, делила је све бриге са њом, трудећи се да се браћа школују и изведу на пут. Истина, старији син, Стојан, данас је већ помагао матери, али како се убрзо по свршетку студија оженио, та се помоћ знатно смањила, а пошто је добио сина постала је толико незнатна и несигурна да се на њу није могло рачунати. Зато мати и сестра упреше очи у Владимира и он је врло добро осећао шта се од њега очекује. Он није нимало осуђивао брата што се оженио и изишао из куће — најзад, свако има права на живот — али му се ипак чинило да он