Palanka u planini i Lutanja

Паланка у Планини 65

неврима, Олга је била сама са њом: можеш мислити шта је морала препатити.

Владимир није могао проговорити. Страшно блед, он је механички корачао поред Стане. Једно још је желео да зна, али уопште није могао говорити.

Али Стана као да наслути,

— Требало је Олга да се венча одмах после повратка пука. Сад ће се венчање сигурно одложити. Били су пред Станином кућом.

— Сврати на који тренутак — молила је Стана.

(Он само затресе главом, стежући њену руку, и продужи пут.

Она одгледа за њим, пустивши сузама на вољу.

Не, мала паланчанка Стана није умела да води високе разговоре као Јелка: она није имала отме ног образовања као она, није имала толико интелигенције ни духа — она је имала само душе.

Владимир пође насумце београдским улицама. Девојчица жртва, а вољена девојка у наручју дру: гог човека — то је превазилазило његову снагу. Лепи капетан сигурно је и сад седео поред Олге и говорио јој утешне речи.

(Он се врати касно кући и затече матер и сестру још за столом. Јелха је водила коректуру на табацима најновијег Владимировог рада, који су баш тог јутра донети из штампарије.

— Треба да прегледаш ове латинске текстове — казала ја Јелка. — Са осталим сам ја готова.

— Остави табаке на мој сто, прегледаћу их вечерас или ујутру.

— Сутра, око десет, доћиће дечак из штампарије да их носи.

= Па добро, — рече Владимир нервозно, свршићу вечерас.

Јелка мало увређена диже главу: то није био тон којим се са њом говорило. Али Владимир као да не примети њено нерасположење. Он поче претурати по новинама читајући их површно, али за-