Palanka u planini i Lutanja

64 Анђелија Л: Лазаревић

пазивши да је сестрина пажња управљена на њега, покупи табаке и оде у своју собу.

— Нешто му се десило — рече Јелка узнемирено матери.

— Мени се то учинило још чим је ушао.

„Зар му нисам ја најпреча, мислила је Јелка увређено, зар не би требало прво мени да се повери 2“,

Она је мислила да је за поверљивост довољна љубав коју је имала за свога брата, и способност да тајне чува као гроб. Међутим њен темпераменат и њен карактер били су потпуно различити од његовог.

И она је некад имала једну љубав, дубоку како је мислила, несебичну — како је веровала. Али она је била од оних природа које у другоме воле само себе: код ње је самољубље било јаче од љубави, пожртвовање било је могуће само из амбиције. И док је човек, који је волео, продужио кроз живот сломљене душе, она ·никад себи није пребацила на гвозденој вољи која се испречила на њиховом путу. Она није могла да исправља неспоразуме, није умела да прашта увреде: била је правизна, поштена и неумољива, као писани закони.

Х.

На столу су лежале разбацане капице и бенкице које је Стана неуморно шила. Она скоро није могла веровати у безграничну срећу, да ће њихова кућа на пролеће имати и трећег члана. Она је лудовала за свом децом коју је виђала, за бебама које су, на њене молбе, пријатељице доносиле к њој. На свако „мама“ она би устрептала од радости, за-

мишљајући да не једног дана и за њом одјекнути _ такав један, мили гласић,

Свуда по соби могли су се наћи комадићи мола, чипака или веза — отпадака од већ сашивевих кошуљица или искројених парчића.

— Види, — говорила је Јелки, која је била у