Pašić : ilustrovani radikalni almanah

РЕМ

ДРЕ

ГМ

O — ZN

и. 441 Ја све аи 7" ai VE“ =>:

XII Захтеви који се имају остварити _ на овој“) или идућој законодавној

скупштини; али свакојако пре мењања

устава,

1. Потпуна слобода штампе.

2. Слобода збора и договора.

3. Слобода удружења.

4. Општинска самоуправа.

5. Личва и имовина безбедност. (При мењању става све; ове слободе да се ујемче у самом уставу.)

6. Док се реформе порезе и нова

_ организација финансије не изведе,

= Овде је реч о скупштини 1831. године.

Ма + 1 ИК

Алманах ПАШИЋ

да се уведе штедња у државним издатцима где је год могуце, како би се кредит земље подигао и исплаћивање државних дугова олакшало.

ТХ. Опште одредбе.

1. Овај наш програм прегледаћемо и према потребама мењати и допуњавати сваке године о састанку скупштине,

2. Лист „Оамоуправу“ усвајвмокао орган наше партије, и стављамо јој у задатак: да ошпирније разјашњава овај наш програм, да расправља, сва питања која су у програму до-

Страна. 5.

%

дирнута или иначе стоје с њима у свези, и да израђује формалне про: јекте за узакоњавање ових наших захтева.

3. Обвезујемо се да ћемо се свога програма тврдо држати и на његовом остварењу радити, како у скупфитини тако и у народу.

# » *

Програм овај објављен је у првом броју „Самоуправе“, која св појавила 8. јануара 1881. 3 потписало га је 38 посланика Народне Радикалне Странке.

ФИНАНСИЈСКА ПОЛИТИКА РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ

Поникла на тлу у националном оваквим несталним и бурним време- еонсолидовању ондашњић растроје«иислу ревидираних идеја Светозара нима радикална странка није могла их државних финансија, лити, пав, одсудно и ефикасно много допринети спроводити неку своју финансијску.

Марковића, радикална странка је, Жао што је и природно, нај део своје политичке активности, у првим годинама деловања, била утрошеила на извојевање политичких слобода и признање народних Пра“ ва, који су били сведени на нулу ап-

_ солутистичким намесничким O CTG

BOM од 1869 године, Ова, је њена борба за народна права била и дуга и мучна, поред свега, тога што су њене идеје валовитом брзином не само освојиле већину ондашњег српског народа, него и биле стекле праве ал столе, велике борце и истинске мученике. Остављајући на страну три спољашња. рата, цео пернод нашег државног живота, који иле од седамдесетих година, па до почетка двадесетога, века, био је испуњен највратоломнијим пољитичким авантурама и

·__најжешћим политичким „борбама за

извођење и одржање уставне равнотеже, у којим је борбама радикална

_ странка. играла увек највиднију а,

доцније, и пресудну улогу. Довољно. је само сетити се најглавнијих политичких момената из поменутог периода времена: омладинског покрета, Зајечарске Буне, доношења устава, од 1888, абдикадије Краља. Милана,

државног удара, од 1893, укидања, ус-

тава, од 1888 и враћања на. снагу устава, од 1869, повратка. Краља Милал на и реакције Владановог кабинета 1897, Ивањданског атентата, од 1899, октроисања устава. 1901, реаклије Цинцар-Марковићевог кабинета, мајртовских демонстрација и укидања, устава, за неколико часова, насилничких избора и мајске револуције 1908 — па. видети, да сви ови бурни

дотађаји у самој ствари значе само

борбу између реакције и демократије, између апсолутизма и радикалне

странке. Природна. je. ствар, де при "Ђенерал + Сава Грујић, председник а

Ен

првањ странке

дослвник на страни,