Pašić : ilustrovani radikalni almanah

Страна 6.

Диматраје Матић из претонне у Ресаћи, бив. вредевдивх

две Окупштине.

политику у пуном смислу те речи, ако је она за то време у више махова узела учешћа у влади била самостално ( за врло кратко време), било у козлицији са либералном или напредњачком странком. Ово на разлога, што је њено бављење на Власти било врло кратковремно, док је навођење сваког финансијског про грама претпостављало, с једне стране, коноолидоване политичке прилике и, о друге стране, довољно времена на расположењу, чега ни једжог ни другог, није било. Али ако радикална странка из напред поме„нутих разлога, није могла много и практично допринети консолидовању нашег државног финансијског положаја, то кип оне значи да. се она није интересовала За ово питање и да није довољно схватила сву љегову важност. Напротив „Још дов је била у ставу опозиционара, радикална странка је успела. да у државном бупету изведе једну веома корисну реформу и у погледу буџетског права Народне Скутттине и у погледу техничке обраде самога буџета. За време владавине кабинета Јована, Ва. тића, 1878, драгачевоки трибув Ранко Тајсић, са друговима, био је поднео интерпелацију на председника Владе, у којој је тражио да ву будуће бупет штампа у појединостима и у целини и, као такав, износи пред СОкушштину, а, не само пред финансијски Одбор, као што је до тада било. Ради карактеристике ондашњих прилика, овде је вредно напоме-

нути, да. је Јован Ристић на ову нн- |

терпелацију одговорио: да се он не боји тога, што ће Скуш буџет кресати, јер по уставу од 1869 родине, на случај распуштања Окупштине важи стари Оуџпет, касну случају кал се Влада не сложи са Скупштином у погледу износа 6упетских кредита, Ну, поред све опозиције овом предлогу од стране Јована Ристића и Чедомира Мијатовића, исти је предлог ипак убрзо продрео, те смо тако 1882 године добили први државни буџет који је био оштампан и у појелиностима. У овом погледу такође ваља напоменути и тај факат, да је, благодарећи једино радикалној странци, у уставу од 1888 тодине тачно прецизирано и подвучено најкардиналније бупетско право Народне Окупштине, које јој има служити не само као најјаче орузеје за одбрану њених и народних права, него и као моћно средство, да утиче на правап државне политике у својој земљи, Даље, исто је тако заслуга радикалне странке, што је код нас 1891 године први пут заведено бруто бупетирања, које, на жалост, није могло дати трајне резултате из разлога, што су законом о конверзији државних дугова од 1895 морали бити издвојени у засебну управу сви заложени приходи (царина, обртни порез, таксене и крчмаринске марке и монополи), а ануитети рђаво закљу“ чиваних зајмова су тешко притискивали државне финансије.

Михавло Мр. Ђорђевић, без. министар = посивтив на стрвнк, pb

адинелнн Бован.

Публицитет државних финансија специјализација Суџетоких креди“ та, обезбеђење буџетског права Наг родне Окупштине и завођење бруто бупетирања, све су то драгоцене тековине радикалне из последње четврти прошлога века, које би у земљама уставности и легалности биле саме довољно јаке, да најефикасније допринесу санирању државвих финансија, али које су код нас, у ондашњој ери вечитих политичких трзавица, личних режима и гажења најосновнијих "уставних одредаба. понајчешће остале мртво слово на. хартији. Ово је и био разлог, што су нам крајем деветнаестог и почетком два десетог века нате државне финансије тако рђаво стајале и носиле на себи: обележје најгоре финансијске администрације: стални буџетски дефицити било јавни, било у облику „Депонованих кредита , који су се појављивали колико због сталног подбацивања буџетских прихода, а нарочито непооредних пореза, често закључивање краткорочних зајмова и без одобрења Народне Окушштине pan покрића буџетских дефицита, као и покрића истих дефицита из прихода од консолилованих зајмова закључених за инвестиционе потребе. Наравно да је при оваквим околностима, и државни кредит пао на веома ниске гране тако, да је средњи емисионе курс ондашњих државних зајмова једва износио 67,47%, без обзира. на то, што су за ануитетоку слузкбу по истим зајмовима дате ве-

%