Pastir

12

народа Гавља се на обали Хордана у пустињи ХудеГскоГ. И свуда ма где да се он 1авио, чугаше се његова проповед, „локтте се, царство небеско већ 1е близу.“ Одавно се код Худек не чуГаше глас пророка. Строга беседа Хованова поражавала их Ге сад 1 ако и они отпочеше са свих страна долазити к њему и учити се код њега. Он изобличаваше њихове грехове, убеђиваше их, да се пока1у, саветоваше их да очисте своге душе, па тиме да постану способни да дочекагу МесиГу. Говорећи свима у опште да се покагу, он даваше 1ош и посебна наставлења, гледа1ући шта Ге коме од потребе. Тако на прилику доходише к њему Фарисеш. Ови људи мишљаху, да 1е ради уласка у царство Меси1е нужно само то, да човек води порекло своге од Аврама и испуњава закон МоГсиГев с отачаским предањима. ИспуњаваГући Формално све ове законе, они — наравно — дођу до закључења, да се човек сам собом може да олравда пред Богом, може сам себе да спасе и да управо они, кош врше закон и пророштва, морагу се Гамачно спасти, гер су по том тек праведници; и ово им сметаше да приме Спаситеља: ово их Ге и погубило. Хован Гако устагаше против тога лажног схватања закона, против тог убиственог заблуђења. „Породе змишн — говораше он Фарисешма —- ко ће вас опаметити да утечете од блиског гњева? (т. е. немислите, да ће те избећи гњев божиш спољашним испуњењем закона); ако се ви кагете, то принесите плоде достоте покаГања, (радите тако, да би се по вашим делима могло да види, како се ви каГете) и немаштагте о себи говорећи: ми имамо отца Аврама, Га вам кажем, да Бог може и од овог камења дати децу Авму Ево већ и сикире где стош уз корен дрвета; вспко древо не творнш^ее плода посккаетсн и вз огнђ вметаетсн, Из овнх речи Фарисеш Гасно схваташе да их неће спасти Гедно само происхођење од Аврама без добрих дела, као што неће спасти дрв > да га непресеку то само, што оно расте,