Pastir

13

ако не доноси рода. Већина од њих, чугући такав суд, расрде се и постану противници Тованови; но други опет приме реч његову к срцу и запитаГу: „па шта нам остаГе радити?" Они мишљаху да ће ући у царство Мессишно ако сам 0 буду вршили оно што Ге наттсано у закону; но при том губљаху из вида, да свако дело пре него што се изврши у слољашности, свршава се нашре у унутрашњости, — у души човечиГо!, постаге нашре његова мисао , чуство , жеља. А узрок томе, што су ово пропуштали из вида, било ге то, што 1е спољашња страна била сагласна с законом, а унутрашња — често безакона, пасе догађало, да се закон вршио не зато, што 1е душа човечша захтевала то, већ зато, што Ге тако зановеђено у закону, што Ге тако наређено.. Па зато им То. ван на питање „гатанам оста 1 е ра ити“? и одговора, да од свег срца испуњавагу закон, да све што раде, раде не по наредби, но из љубави према добру „у кога су две аљине, нека даГе Једну оном, кош нема, у кога има хране, нека раздели са оним што нема.“ Долажаху к њему и они , кош скупљаху данак — цариници, и питаху: „шта нам велиш да радимо?“ Цариници узимаху од Рнмљана под аренду цео народ 1удеГски што се данка тдче, па екупљагући данак, често узимаху више него што би требало и овим исцедише народ до тога, дв су их сви Тудеш презирали као људе користољубиве, безбожне, недостоГне да могу бити примљени у царство Мессишно. Тован им говораше: „не узимагте више него што треба. Све што 1 е отето, то Ге проклето. “ Долажаху к њему и вошици и питаху; „А нама шта ћешрећи да радимо.“? Тован их световаше да оставе оно, што им неваља у њиховом животу. Вошици су дужни били да бране народ, и да гоне оне, кош би насртали и вређали права народња. Зато су они добшали и илату од народа. Но често се догађало, да они, незадовољавагући се свогом платом, отимаху туђа добра, вређаху сиротињу и безаштитне