Pastir

190

епремања за ногреб ишла су ево1им редом; 1 ер се ово сматрало као нека религигозна дужност, кога пада на нахближе сроднике (бит. 23, 19. 25, 9. Мак. 2, 40.) И свештеници могли су иомагати у овом спремању, но само им беше у закону чувати се, да се не дотакну до мртваца; 1ер би се по њиховом мишљењу оскврнавили. Свештеници морали су наГпре решити, да ли умрли заслужуге, да се свечано сахрани. Ако су коме одузели ово право, то веће бруке за њега на и за породицу његову ниГе могло бити (3. царс. 14, 11. Тер. 7, 30. 8, 2.) По овим малим примерима, кош се находе у Библиги и по већини, кош се налазе у Талмуду, може се но тумачењу МаГмонида саставити овакав похам о смрти и погребу код старих Тевреха: купљу и мажу разним миришљавим мастима мртваца, одсецаху косу и покриваху по глави белом марамом, коха не сме вредити више од хедног гроша, — а то због тога, да и нахмањи сиромашак може имати по смрти одећу, коха хе хеднака с осталима. Сахрањивати у разноцветним и извеженим хаљинама нше се никако допуштало. (Наставиће се.) >'ГПРб>Ч''Ј, АГ"

0

Неколнко речн о стању свештенства у Србнш. Од С. II. Од неког времена књижевници наши и људи, кош се озбиљно занимаху о свима сталежима грађанства српског, пишу и доказуху, кошм начином треба предузети реФорме — измене, те да се поправи оно, што не одговара п оло _ жаху хеднога реда према садашњем времену. У тох намери више њих доказивало хе, да би требало обратити пажњу и на наше свештенство у обзиру моралне поправке његове. Али што се тиче материхалне стране његове ударено хе већином непрактичким путем. Наводима хе доказивано, да не лежи поправљење његово у извесном ужитку, и с те стране представљано хе, да му хе стање готово добро. —